Na temeljima šest decenija duge porodične brodograditeljske tradicije bračni i poslovni tandem Miroslavka Lala i Nenad Bokovac iz Bara uspješno vodi Kalafatsku radionicu, koja je do sada „iznjedrila“ na stotine drvenih barki. Uz neprocjenjivo znanje, vještine i iskustvo 83-godišnjeg Petra Bokovca, osnivača radionice, njihovog oca i svekra, sa ovog mjesta su uz „latinska jedra“ zaplovile prve barke, koje su postale brend Bokovaca. Trenutno u radionici u Baru imaju 12 barki, neke su u Porto Montenegru, a tri su otplovile u Arapske Emirate. Ljepotom jedrenja na regatama osvajaju Južni Jadran i „bruse se“ za osnivanje nacionalne jedriličarske klase. Svojim radom i trudom, uz veliku ljubav za jedrenje i tradicionalnu brodogradnju, Bokovci su zaslužni za stavljanje ovog zanata na listu zaštićenih nematerijalnih dobara Crne Gore. Iako cijela porodica voli da jedri i ima velikog iskustva u plovidbi, sa ciljem promovisanja jedrenja i izgradnje drvenih barki, podijelili su svoje zadatke, tako da su Petar i Nenad zaduženi za projektovanje i izgradnju, a Miroslavka radi na osmišljavanju projekata kojima valorizuje ovu tradiciju. U sklopu projekta „CattaroSail“, koji je na konkursu Opštine Kotor sredstvima podržala Evropska unija, uz partnerstvo JK Lahor, MZ Stoliv i NVO „Kamelija“, u bašti Doma kulture „Niko Bilafer“ u Stolivu održana je teorijska obuka za ljubitelje jedrenja. Oni su od Nenada Bokovca učili o drvenoj brodogradnji, a od meštra Miha Belana o vještinama manipulisanja vjetrom, o uspostavljanju ravnoteže i dinamike broda, o izradi jedara. Među zainteresovanima su bili i Miroslavkin i Nenadov unuk Viktor Bulatović i njihov mladi rođak Vasilije Bakoč, član JK „Delfin“ Tivat. Oko 90 posto jedriličara jedri prema sopstvenom osjećaju, a ove radionice im pomažu da objasne i osvijeste taj osjećaj, uz parametre aerodinamike i hidrodinamike.
Kad je Miroslavka, porijeklom sa Žabljaka, prije 31 godinu stupila u brak, Bokovci su već imali 30-godišnje iskustvo u drvenoj brodogradnji. Kaže da se samo uključila u tu priču i pronašla sebe. Jedri koliko stiže, ali se posvetila promociji ovog zanata sa željom da uključe što više mladih u očuvanje i unapređenje ove tradicije.
– Cilj nam je da se ljudi nauče tradicionalnom jedrenju, koje se razlikuje od modernog – tradicionalno podrazumijeva ručno građene drvene barke, staru tehnologiju upotrebe konopa, jedara od dakrona (deblje platno od PVC-a, a ne od karbona, kakva imaju savremene jedrilice). Znajući za vrijednosti Bokeljske mornarice, kroz ovaj projekat smo se vratili hiljadu godina unazad, u želji da ove ljude upoznamo kako je to nekad bilo, da im pokažemo da ta brodarska prošlost i te kako živi - kaže Miroslavka.
Do sada su Bokovci napravili mnoštvo modifikovanih „arsenalki“ - tip barke koji potiče iz nekadašnjeg Vojnog remontnog zavoda Tivat, koje su pravljene za potrebe lokalnog stanovništva Boke kotorske.
– Arsenalka je bila osnov za izgradnju naše barke. U nekadašnjem „Arsenalu“ napravljeno ih je oko 170, ali vremenom je dosta njih propalo. Kod više od 70 odsto onih preostalih deformisane su linije, pa treba prepoznati originalni model i iz toga izvući nacrt i napraviti novu arsenalku. Imam šablon originalne barke, ali da sam nju napravio, ne bih mogao da jedrim, jer sada više nema one nekadašnje potrebe stanovnika Boke da idu na ribanje, da se prevoze s jedne na drugu stranu zaliva. Sad je to luksuz, posebno ojedrena barka, jer arsenalkom se nikada do sada nije jedrilo „latinskim jedrom“, to je naš izum - objašnjava Nenad i dodaje da ne možete praviti barke ako niste plovili bar deset godina.
M.D.Popović


Jedra iz Đenove

– Jedra se prave od hemijskog materijala – poliestera, narudžbe šaljem u Split, odatle ih šalju u Đenovu, a kad bude gotovo, vrate ih u Split, pa onda nama. Danas je jednostavna stvar naručiti jedra iz Đenove i dobiti ih na adresu. To su postrojenja koja su vrlo skupa i ako nema obrta, ne isplati se ovdje ih praviti. Ove radionice su tek početak koji će možda dovesti do malo napredovanja u našemu jedrenju, ovo je vrlo široka materija, nauka, koju niko ne proučava ni u jedriličarskim klubovima, malo je ljudi koje to interesuje – kaže Miho Belan, koji se bavi izradom jedara, a svijet je oplovio nekoliko puta.


Nacionalna klasa

– Do perfekcije ćemo dovesti dizajn broda kada osnujemo nacionalnu klasu, a da bismo to ostvarili, potrebno je da imamo identičnih minimum sedam barki, izvaganih na vagu, ujednačenog dizajna, forme, težine. Radi se o modelu „arsenalka“, tradicionalni crnogorski tip čamca u klasi do pet metara (dugačka je 4,90 metra), samo još treba da se dogovorimo oko težine - da li ćemo da stavimo ovaj model koji sam napravio od 190 kilograma, ili ovaj sa palubom. Idemo ka tome, blizu smo nacionalne klase, samo moramo da svih sedam barki prilagodimo evropskim jedriličarskim standardima, kako bi nam na regate dolazili jedriličari iz svijeta – kaže Nenad.